Šumadija: Gde hedonizam ima ukus vina i miris borovine

Postoje mesta koja nisu predaleko, i ne traže da sve obiđete u jednom danu.
Mesta gde doručak traje duže nego obično.
Gde se čaša vina ne ispija na brzinu, već uz pogled na pitome krajolike.
Gde šetnja kroz prirodu postaje mali ritual.

U samom srcu Srbije nalazi se jedna takva destinacija: Šumadija. Ova destinacija predstavlja spoj bogate istorije, pitomih pejzaža i vinske kulture. Brežuljci obrasli vinogradima, šume koje mirišu na borovinu i mali gradovi u kojima vreme teče sporije. Ovaj kraj vekovima je bio istorijsko i kulturno jezgro Srbije, od ustanaka i kraljevskih dinastija do razvoja vinogradarstva koje danas doživljava svoju renesansu.

Ali ono čime danas Šumadija može da se pohvali nije samo istorija, već način na koji ovde možete da se odmorite.

Kružna ruta kao uvod u Šumadiju 

Umesto najbrže rute auto-putem (preko Mladenovca), mi se odlučujemo za kružnu. Zašto? Zato što je ovo jedan od retkih krajeva gde je putovanje jednako lepo kao i destinacija. Ova kružna ruta omogućava da Šumadiju doživite u njenom autentičnom ritmu, kroz pejzaže, sela i vidikovce, koji se ne nalaze na glavnim pravcima.

Ruta nas vodi preko Kosmaja, gde pravimo prvi predah. Pogled odavde otkriva talasaste pejzaže Šumadije i daje prvi osećaj prostora u koji ulazite.

U blizini se nalazi porodična zanatska pivnica, Kabinet Brewery, mesto koje je postalo sinonim za moderni hedonizam. Piće ili obrok pod vedrim nebom, velika zelena površina i atmosfera bez žurbe, čine ga idealnim za kratko zadržavanje, gde pravimo prvu pauzu.

Put se dalje nastavlja kroz sela Rogača i Ranilović.

Rogača se pominje još u 18. veku i poznata je kao rodno mesto vojvode Janka Katića, jednog od istaknutih učesnika Prvog srpskog ustanka. U blizini se nalazi i manastir Tresije iz srednjeg veka. Ranilović je tipično šumadijsko selo, mirno, ušuškano i okruženo prirodom, na vinskom putu ka Aranđelovcu.

Na ovoj deonici nalazi se Vinarija Eden, idealna stanica na putu i odličan uvod u šumadijsku vinsku priču. Predstavlja savršeno mesto za drugu pauzu na ovoj ruti i pred sam ulazak u Aranđelovac. No, pre nego što odlučite da pođete u obilazak, proverite radno vreme vinarije.

U slučaju da vinarija ne radi, dobra alternativa je eko-naselje i restoran Šumadijski kutak, rado ga biramo za ručak, jer je u potpuno prirodnom ambijentu, sa prostranim dvorištem za odmaranje pod vedrim nebom, a uz čašicu vina, zalazak sunca će dobiti novu boju.

Bukovička Banja, tradicija zdravlja i odmora 

Na nešto više od sat od Beograda nalazi se Aranđelovac, smešten podno Bukulje. U njegovom srcu leži Bukovička Banja, čija tradicija datira još od 19. veka. Ova banja je najpoznatije prirodno lečilište u srcu Šumadije.

Razvoj banje započinje u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, kada mineralni izvori ovog kraja dobijaju na značaju i postaju poznati širom Srbije. Već tada Aranđelovac postaje mesto okupljanja elite.

Jedan od simbola grada je i Staro zdanje, podignuto krajem 19. veka, s idejom da bude letnja rezidencija dinastije Obrenović. Danas tradiciju nastavlja Specijalna bolnica Bukovička banja, gde se na bazi lekovitih termomineralnih voda i gline primenjuju savremene balneološke i terapijske metode.

Bukovička Banja poznata je po svojim lekovitim izvorima koji se koriste u tretmanima različitih stanja, od gastrointestinalnih i reumatskih, do metaboličkih poremećaja, ali i kao mesto za opuštanje i regeneraciju.

Ova banja uspešno spaja medicinsku tradiciju i savremeni wellness pristup. U njenom centru nalazi se Park Bukovičke Banje, prostor od oko 22 hektara, idealan za popodnevne ili jutarnje šetnje i rekreaciju, uređen skulpturama, cvećem, fontanama i s dugom tradicijom kulturnih manifestacija.

Za one koji žele potpuni wellness doživljaj, ovde je smešten jedan od malobrojnih hotela u Srbiji s pet zvezdica – Hotel Izvor; krasi ga epitet jednog od najboljih wellness hotela u Srbiji.

U Aranđelovcu pronalazimo manje domaćinstvo za smeštaj, kao odmor od aktivnog dana.

Verovatno će stanovnici Aranđelovca znati, ali pitanje za sve ostale čitaoce:
Da li znate kako je glasio prvobitni naziv ovog grada sve do sredine 19. veka?

Oplenac i Topola – istorija koja opisuje region

Nakon doručka nastavljamo svega nekoliko kilometara dalje i nailazimo na Topolu, središte dinastije Karađorđević. Ovde su smeštena dva velelepna spomenika kulture od izuzetnog značaja za državu – Mauzolej porodice Karađorđević (Crkva Svetog Đorđa)i Karađorđev grad (koji je izgradio sam vožd tokom Prvog srpskog ustanka).

Na brdu iznad grada, okružen gustom šumom, izdvaja se Oplenac sa crkvom Svetog Đorđa. Crkva je građena početkom 20. veka kao zadužbina kralja Petra I Karađorđevića. Unutrašnjost je prekrivena mozaicima na površini većoj od 15.000 kvadratnih metara, što je čini jednim od najimpresivnijih umetničkih dela u Srbiji.

S platoa ispred crkve pruža se pogled na vinograde i brežuljke Šumadije, prizor koji jasno pokazuje zašto je ovaj kraj oduvek bio inspiracija kraljevima, umetnicima i putnicima.

S druge strane, priroda je Topoli i Oplencu podarila izuzetne klimatske i zemljišne uslove za razvoj voćarstva i vinogradarstva. Tako je Topola okružena sunčanim padinama, voćnjacima i vinogradima pogodnim za uzgoj različitih sorti vina.

Zato se Topola danas, pored istorije, može pohvaliti još jednom titulom: centar vinskog turizma s više od 20 registrovanih vinarija.

Od turističkih manifestacija izdvajaju se: Oplenačka berba i slikarska kolonija u selu Lipovac. Zato često kažemo da se Topola označava kao muzej istorije, ali s obzirom na divne pejzaže i vinarije, i kao mali raj za hedoniste.

Ako su dve najveće srpske dinastije birale upravo ovaj kraj za svoje rezidencije i zadužbine, onda postaje jasno zašto smo se i mi odlučili da istražimo ovaj deo Šumadije.

Šumadija – nova vinska destinacija Srbije

Poslednjih godina Šumadija i njeno vinogorje postaju jedna od najzanimljivijih vinskih regija u Srbiji. Blaga klima, sunčani brežuljci i plodno zemljište stvaraju vina punog karaktera. Vinarije ovog kraja nisu samo mesta za degustaciju. One su mesta susreta ljudi, pejzaža i autentičnih priča.

Sorte koje možete probati u ovom regionu kreću se od internacionalno poznatih poput Cabernet Sauvignon i Sauvignon Blanc, do nešto ređih i zanimljivijih varijeteta kao što su Sangiovese, Merlot i Semillon.

Kako biste lakše organizovali obilazak, izdvajamo samo nekoliko vinarija koje se prirodno uklapaju u ovu rutu:

Aranđelovac

• Vinarija Tarpoš (Merlot, Sauvignon Blanc, Riesling) /natania, foto vinarija Tarpos
• Vinarija Eden (Semillon, Sauvignon Blanc,Chardonnay)
• Vinarija Veličković (Prokupac, Tamjanika, Sauvignon Blanc,Chardonnay)

Topola

• Vinarija Aleksandrović (Sauvignon Blanc, Cabernet Sauvignon, Prokupac

• Vinarija Arsenijević (Merlot, Cabernet Sauvignon)

• Kraljeva vinarija (Cabernet Sauvignon, Pinot blanc, Chardonnay)

U okolini Topole, tačnije u selu Lipovac, mogu se pronaći mnogobrojne porodične vinarije s pejzažima, koji mnoge ostavljaju bez daha i neretko podsećaju na srpsku Toskanu.

Lipovac, srpska Toskana, i jedno od sela s najvećom koncentracijom vinarija u Srbiji

U blizini Topole nalazi se selo Lipovac, poznato po velikom broju malih porodičnih vinarija, što ne iznenađuje imajući u vidu povoljan položaj i zemljište koje je izuzetno pogodno za razvoj vinogradarstva. Na prvi pogled malo i mirno mesto, ali s jednim od najlepših pogleda na šumadijsko vinogorje.

Zašto ga izdvajamo?

• Ovde su koncentrisane manje porodične vinarije (koje veoma često mogu ponuditi i čašu kvalitetnog vina i degustaciju).
• Autentičan ambijent bez komercijalizacije (nas je očarao ambijent, nikakav sadržaj nam nije bio neophodan, već samo vožnja kroz ove proplanke).
• Pejzaži nalik na one u Toskani.

Lipovac je idealno mesto za pauzu, vožnju kroz vinograde, kratku šetnju i upoznavanje s lokalnim vinarima.Degustacija vina u Šumadiji retko je samo degustacija. To je priča o tradiciji, porodici i zemlji koja daje grožđu poseban karakter. Uz čašu lokalnog vina često se služe i domaći sirevi, pršuta i toplina domaćina, jer u ovom kraju gost nije samo gost, već neko ko je iskreno dobrodošao da ostane duže.

Nakon još jednog aktivnog dana, vraćamo se u smeštaj. Pored hotela, Topola poseduje i manja porodična imanja, pogodna za potpuni odmor u prirodi.

Povratak preko Rudnika 

Za povratak biramo rutu preko planine Rudnik. Ova deonica pruža drugačiju perspektivu Šumadije i idealna je za sabiranje utisaka.

Gde napraviti pauzu:

• vidikovci i priroda
• lokalni restorani i odmarališta
• kratko zaustavljanje pored puta

U blizini se nalazi i Rajac, poznat po otvorenim pejzažima i svežem vazduhu. Na ovom delu puta obično se sabiraju utisci. I već tada počinjete da planirate povratak, jer je sve trajalo prekratko. Ovo je ruta na kojoj nije važno stići negde što pre, već usporiti i uživati u čarima šumadijskih pejzaža.

Odmor koji ima ukus hedonizma 

Nakon ovakvog vikenda, svaki komentar nam je bio suvišan. Šumadija nije destinacija za brz vikend.

To je mesto gde se dani mere po:

🍷 čašama dobrog vina

🌿 šetnjama kroz prirodu

☕ sporim jutarnjim kafama

🥘 dugim obrocima

🐎 iskustvima koja se ne planiraju

Ovde se lako desi da planovi nestanu, a da dan postane savršen. Ubrzo shvatite kako su i tri dana ovde malo. Možda je to upravo ono što Šumadija najbolje nudi, podsećanje da je pravi luksuz vreme izdvojeno za uživanje.

🍷 Pitanje za ljubitelje vina:

Koja je vaša omiljena vinarija u Šumadiji?
Pišite nam u komentarima, rado ćemo proširiti našu vinsku mapu.

Hedonistički pozdrav 👋

Nikola M.